citajte o - muzej savremene umetnosti
  home        pretraga
citajte o - muzej savremene umetnosti
  izložbeni katalozi
  knjige
  periodika
  hemeroteka
  fotodokumentacija
  neknjižna građa
  strane knjige
citajte o - muzej savremene umetnosti

Ukoliko vam se sken ne otvara u desnom prozoru, potrebno je da radi boljeg pregledanja gradje u Acrobat Reader-u podesite sledeće:
Edit->
Preferences->
Internet
- ovde treba da bude čekirana opcija Display PDF in browser

AVANGARDA



  facebook citajte o

Hronologija avangarde


1921.
- U februaru počinje da izlazi časopis Zenit – Internacionalna revija za umetnost i kulturu. Urednik Ljubomir Micić. U prvom broju časopisa Zenit izlazi Zenitistički manifest Ivana Golla pisan na nemačkom i Manifest zenitizma čiji su potpisnici Ljubomir Micić, Ivan Goll i Boško Tokin. Zenit uspostavlja aktivnu saradnju sa Arhipenkom osnivačem umetničke škole u Berlinu.
- Branko Ve Poljsnski i Dragan Aleksić u Pragu priređuju zenitističke i dadaističke manifestacije. Osnovan umetnički klub Zenit.
- Zenitovi saradnici u prvoj polovini godine objavljuju značajna dela: Rastko Petrović Bruleska gospodina Peruna boga groma, Miloš Crnjanski Dnevnik o Čarnojeviću, Stanislav Vinaver Gromobran Svemira, Miroslav Krleža Marginalije uz slike Petra Dobrovića. Izlazi revija za filmsku kulturu Kinofon, urednik Valerij Poljanski

1922.
- Časopis Putevi izlazi u Beogradu, a urednici i saradnici su: Milan Dedinac, Dušan Timotijević, Marko Ristić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Dušan Matić, Todor Manojlović, Boško Tokin, Aleksandar Vučo i drugi.
- Rastko Petrović objavljuje knjigu Otkrovenje. Dragan Aleksić izdaje u Zagrebu dadaističke revije Dada tank i Dada jazz, a Branko Ve Poljanski Dada-jok.
- Rade Drainac pokreće časopis Hipnos u kome, između ostalih, sarađuju Moni de Buli i Rastko Petrović.
- Časopis novosadskih aktivista Ut pokreće Zoltan Čuka. U njemu Mihailo S. Petrov štampa svoje gravire.
- Ilija Erenburg i El Lisicki priredili Zenit br. 17/18 koji je bio posvećen novoj ruskoj umetnosti. El Lisicki uradio naslovnu stranu Zenita.

1923.
- Održan je performans Hiljadu druga noć u beogradskoj Kasini. Dizajn plakata potpisuje Dušan Janković, a za futuristički balet Služiteljeva metla, tekst i muziku pišu Marko Ristić i Miloje Milojević, dok koreografiju radi Klavdije Isačenko.
- Ljubomir Micić objavljuje manifest Zenitizam kao balkanski totalizator novog života u svom časopisu Zenit i organizuje prve zenitističke večeri u Beogradu i Zagrebu.
Slobodan Mišić Paležanski uređuje šabački avangardni časopis Venturaementes (Duhovi koji dolaze), od koga je izašao jedan broj.
- Dragan Aleksić objevljuje tekst Konstruktivističko slikarstvo.
- Ljubomir Micić prenosi uredništvo Zenita iz Zagreba u Beograd.
- Poljanski u Beogradu održao predavanje o zenitizmu i novoj umetnosti.


1924.
- Časopis Svedočanstva, objavljivan je u Beogradu do 1925. godine, a urednici i saradnici su bili: Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Rastko Petrović, Marko Ristić, Aleksandar Vučo i drugi. Ilustracije su: crtež Pabla Pikasa, crteži umobolnih i fotografije tatuaža.
- Moni de Buli izdaje almanah Crno na belo, Branko Kovačević Almanah Branka Radičevića sa fotografijama, a Dušan Jerković i Desimir Blagojević časopis Umetnost.
- U Beogradu se održava Prva Zenitova međunarodna izložba nove umetnosti.
- Ivan Goll saurednik Zenita pokreće časopis Surrealisme u Parizu.

1925.
- Marko Ristić objavljuje Od sreće i od sna, knjigu poezije, a Moni de Buli Textes surréalistes u pariskom časopisu La Révolution surréaliste (no. 5).
- Moni de Buli i Dušan Matić su među potpisnicima nadrealističke deklaracije La révolution d’abord et toujours objavljene u pariskom listu Clarté.
- Pokreću se novi časopisi: Okno, urednik Đorđe Jovanović, Bela revija, urednici Risto Ratković i B. Jovanović, Film, urednici Maksim Goranović i Boško Tokin, almanah Čaša vode, urednik Risto Ratković. Ljubomir Micić objavljuje poemu Aeroplan bez motora.

1926.
- Oko časopisa Večnost okupljaju se Risto Ratković, Moni de Buli, Dragan Aleksić, Dušan Jerković, Desimir Blagojević i drugi mladi pesnici.
- Nikola Vučo u Parizu, a Vane Živadinović Bor u Vrnjačkoj Banji snimaju prve serije nadrealistickih fotografija.
- Marko Ristić upoznaje Bretona i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu i počinje da radi na ciklusu kolaža La vie mobile.
- Milan Dedinac štampa Javnu pticu, poemu sa fotomontažama. Knjige pesama objavljuju: Aleksandar Vučo Krov nad prozorom, Moni de Buli Krilato zlato, Branko Ve Poljanski Tumbe. Osnovana umetnička je grupa Oblik u Beogradu.
- Zabranjeno je izdavanje časopisa Zenit Ljubomira Micića koji je izlazio u Zagrebu i Beogradu od 1921. godine.
- Jugoslovenski zenitizam predstavljen na Izložbi revolucionarne umetnosti u Moskvi.
- Časopis Zenit zabranila Uprava grada Beograda, a Apelacioni sud podigao optužbu “da se inkriminisanim izrazima širi komunistička propaganda i posredno pozivaju građani da silom, putem revolucije, menjaju postojeći društveni poredak ugledajući se na rusku revoluciju”

1927.
- Marko i Ševa Ristić donose iz Pariza sliku Maksa Ernsta Sova (Ptica u kavezu) u Beograd (Legata Marka Ristića u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu).
- Moni de Buli objavljuje Antenu smrti i Leviatana, zbirku poezije sa Ristom Ratkovićem, Rastko Petrović roman Sa silama nemirljivim, a Stanislav Vinaver Ženidbu Vrapca Podunavca, poemu.
- U almanahu Novi istok saradjuju Moni de Buli, Risto Ratković i drugi.

1928.
- Aleksandar Vučo objavio roman Koren vida, a Marko Ristić antiroman Bez mere. Đorđe Kostić, Oskar Davičo i Đorđe Jovanović pokreću časopis Tragovi, a Zvezdan Vujadinović 50 u Evropi, koji izlazi do 1933. godine, a u njemu saradjuju Slobodan Kusić, Branko Milovanović, Dragan Aleksić i drugi.
- Vane Bor ulazi u krug francuskih nadrealista, i podstaknut Ernstovim delom eksperimentiše sa neslikarskim materijalima. Vane Bor i Marko Ristić počinju istraživanja u tehnici fotograma.
- Rastko Petrović putuje u Afriku, gde pravi seriju crteža i fotografija i piše putopis Afrika (1930).
- Oto Bihalji Merin i Pavle Bihali izdaju časopis Nova literatura i osnivaju Nolit.

1929.
- Đorđe Kostić, Đorđe Jovanović, Oskar Davičo i Dušan Matić rade na okupljanju beogradske grupe nadrealista.
- Nikola Vučo, pravi novu seriju fotografija u Parizu i Beogradu koje će pokloniti Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu 1990. godine.
- Andre Tirion (André Thirion), francuski nadrealista, gostuje u kući Lule i Aleksandra Vuča kada nastaje serija Le cadavre exquis.
-U Beogradu boravi, u poseti kod nadrealista i Andre Žermen (André Germain), urednik časopisa La revue européene.
-Knjigu poezije objavio je Aleksandar Vučo, Ako se još jednom setim ili načelo a Đorđe Jovanović sa Đorđem Kostićem i Oskarom Davičom plakat Četiri strane itd. Koča Popović i Vane Bor zajedno sa francuskim umetnicima potpisuju protest Čovek od ukusa u pariskom časopisu Revue Du Cinéma (br. 3), a Moni de Buli prilazi grupi Le Grand Jeu (Velika igra), a zajedno sa Didom de Majom i drugim pesnicima pokreće u Parizu časopis Discontinuité, od koga je izašao samo jedan broj.

1930.
- Almanah Nemoguće-Læimpossible izlazi u Beogradu sa manifestom nadrealizma koji su potpisala trinaestorica članova grupe: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović i Marko Ristić. Osim beogradske grupe nadrealista u almanahu saradjuju: Breton, Elijar (Eluard), Pere (Peret), Aragon (Aragon), Sar (Char) i Tirion (Thirion).
- Prvi broj časopisa francuskih nadrealista La surréalisme au service de la révolution donosi tekst posvećen osnivanju beogradske grupe i njenom manifestu.
- Žan-Pol Drajfus (Jean-Paul Drenjfus) posvećuje Vanu Boru kritiku o filmu Frica Langa objavljenu u pariskom listu Revue Du Cinéma.
- Oskar Davičo i Đorđe Kostić rade seriju crteža. Aleksandar Vučo i Dušan Matić prave asamblaž Urnebesni kliker, a zajedno sa Lulom Vučo kolaž Une atmosphère du printemps et de jeunesse. Vane Bor radi seriju fotomontaža. Ljubiša Jocić izdaje prvu knjigu poezije San ili biljka.

1931.
Časopis Nadrealizam danas i ovde izlazi u Beogradu, a saradnici su: A. Vučo, O. Davičo, Dj. Jovanović, Vane Bor, R. Živanović Noe, M. Ristić, D. Matić, Dj. Kostić, K. Popović, P. Popović, a iz Francuske: S. Dali, A. Breton, R. Sar (Char), R. Krevel (Crevel), P. Elijar (Eluard), M. Ernst, I. Tangi (nj. Tangunj), T. Cara (Tzara). Likovne priloge su objavili: Radojica Živanovic Noe, Dušan Matić, Salvador Dali, Maks Ernst (Max Ernst), Iv Tangi (njves Tangunj), Alberto Djakometi (Alberto Giacometti) i Huan Miro (Joan Mirò).
- Marko Ristić i Dušan Matić objavljuju Poziciju nadrealizma koju nisu potpisali svi članovi grupe.
- Vane Bor upoznaje u Parizu Salvadora Dalija sa kojim će ostati u prepisci nekoliko godina.
- U časopisu La surréalisme au service de la révolution (no. 3) izlazi Pozicija nadrealizma pod naslovom "Belgrade, 23 décembre 1930" koja počinje izjavom: "Tout un monde contre tout un monde". Potpisnici su: Davičo, Dedinac, Vane Bor, Živanović Noe, Jovanović, Kostić, Matić, K. Popović, P. Popović, Ristić i Aleksandar Vučo.
- Marko Ristić i Koča Popović izdaju knjigu Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog, a Petar Popović poemu Neću, testera stvarnosti sa fotomontažom.
- Počinju nesporazumi između nadrealista i predstavnika socijalne literature, odnosno između redakcija časopisa Nadrealizam danas i ovde i Stožera.
- Marko Ristić kratko stanuje u kući francuskih nadrealista na Monparnasu, 14 Rue de Château.

1932.
- Radojica Živanović Noe priređuje izložbu nadrealističkih slika sa nadrealističkim izdanjima u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu.
- Marko Ristić i Vane Bor objavljuju knjigu Anti-zid, a Aleksandar Vučo knjige poezije Humor zaspalo, Nemenikuće, Ćirilo i Metodije. Dušan Matić, Oskar Davičo i Djordje Kostić izdaju knjigu Položaj nadrealizma u društvenom procesu, a Boško Tokin Terazije, roman sa fotomontažom.
- Posle trećeg broja prestaje da izlazi časopis Nadrealizam danas i ovde.
- Oskar Davičo je uhapšen u Bihaću, a Đorđe Jovanović i Koča Popović u Beogradu. Moni de Buli se seli u Pariz.

1933.
- Zbog revolucionarnih i nadrealističkih aktivnosti Oskar Davičo, Đorđe Jovanović i Koča Popović odlaze u zatvor u Sremsku Mitrovicu, a neki od njih će tu ostati par godina. Rene Krevel (René Crevel) tim povodom u tekstu "Des surréalistes jougoslaves sont au bagne" (Le surréalisme au service de la révolution, no. 6), detaljno govori o njihovom hapšenju i zatvaranju bez suđenja upozoravajući na pojavu nacizma i fašizma u Evropi. Prilozi Marka Ristića "L’humour est–il une, attitude morale" i Zdenka Rajha (Zdenko Reich) "Préface à une étude sur la métaphore" objavljeni su u istom broju časopisa Le surréalisme au service de la révolution. - Privatno pismo Vana Bora upućeno Salvadoru Daliju od 31. decembra 1932. iz Beograda objavljeno je takođe u tom šestom broju nadrealističkog časopisa.
- U Beogradu izlazi iz štampe knjiga za decu sa fotomontažama Aleksandra Vuča i Dušana Matića, Podvizi družine "Pet petlića".

1934.
- U novom beogradskom časopisu Danas (urednici Milan Bogdanović i Miroslav Krleža), među saradnicima se nalazi i deo nadrealističke grupe: Marko Ristić, Koča Popović i Vane Bor.
- Milan Dedinac je održao predavanje Šta je nadrealizam i šta hoće nadrealisti.
- Ljubiša Jocić objavljuje knjigu pesama Ljubav i sloboda.
- Radojica Živanović Noe prelazi u novoosnovanu umetnicku grupu Život.
1935.
- Vane Bor pravi seriju fotografija Jedan minut pre zločina.
- Aleksandar Vučo i Dušan Matić izdaju poemu Marija Rucara.
- Održana je prva Medjunarodna izložba nadrealizma u Kopenhagenu, a zatim će slične izložbe biti priredjene u Londonu (1936), Parizu (1938, 1947, 1960), Meksiku (1940), Njujorku (1942), Pragu (1948) itd.

1936.
- Osnovan je časopis Naša stvarnost u Beogradu, a urednik je Aleksandar Vučo (do 1939). Među saradnicima su R. Živanović Noe i Đ. Jovanović.
- Vane Bor je postao član Filmske kulturne zadruge osnovane u Zemunu, zajedno sa kompozitorom Josipom Slavenskim i istoričarem umetnosti Jovanom Đorđevićem. U saradnji sa američkim producentom Ester Wonsonom (Esther Johnson) on snima film o Beogradu (nije sačuvan).
- Đorđe Kostić prisustvuje performansu Salvadora Dalija na otvaranju Međunarodne izložbe nadrealizma u Londonu.

1937.
- Marko Ristić objavljuje esej Pablo Pikaso u novoosnovanom zagrebačkom časopisu Ars (br. 2), a Milan Dedinac knjigu poezije Jedan čovek na prozoru.
- Marko i Ševa Ristić borave na Svetskoj izložbi u Parizu i posećuju Dalija, Tiriona, Bretona i Galeriju Gradiva.
- Koča Popović učestvuje u borbama internacionalnih brigada u Španiji.

1938.
- Turpituda, "paranojačko-didaktična rapsodija" Marka Ristića, sa crtežima Krste Hegedušića, objavljena u Zagrebu i odmah zaplenjena i uništena na osnovu Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi.
- U pariskom časopisu Minotaure (no. 3–4) saradjuje Marko Ristić u Enljuête Dictionnaire abrégé du surréalisme.
- Održana je Međunarodna izložba nadrealizma u Parizu na kojoj su bila dela sedamdesetoro umetnika iz četrnaest zemalja: Engleske, Nemačke, Austrije, Belgije, Danske, Španije, Amerike, Francuske, Italije, Rumunije, Švedske, Švajcarske, Čehoslovačke i Japana.

1939.
- Marko Ristić pravi Asamblaž koji je sastavni deo zaostavštine umetnosti nadrealizma u Lagatu Marka Ristića, poklon Marka, Ševe i Mare Ristić Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 1993. godine.





citajte o - muzej savremene umetnosti